Dž. R. R. TOLKIN: BIOGRAFIJA
Hemfri Karpenter je ovu knjigu zasnovao na razgovorima sa prijateljima i porodicom Dž. R. R. Tolkina, kao i kroz potpun pristup njegovim zapisima, dokumentima, pismima, dnevnicima i drugim pisanim dokumentima koja su mu omogućila da pronikne u sve njegove tajne. Zato se ova knjiga smatra naboljom i najpotpunijom biografijom Tolkinovog života, i odlična je za razumevanje magičnog sveta koje je slavni pisac stvarao.
„Duboko osećanje da su seoski predeli Zapadnog Midlenda njegov istinski zavičaj opredeljivalo je prirodu njegovog naučnog rada još od studentskih dana. Isti motivi koji su ga naveli da proučava Beovulfa, Gavejna i Anahoretski tipik stvorili su sada jedan lik koji je otelovljivao sve ono što je on voleo u vezi sa Zapadnim Midlendom: gospodina ’Bilba Baginsa’, hobita.
Sam Tolkin bio je svestan sličnosti između tvorca i tvorevine. „Ja sam u stvari hobit po svemu osim po veličini“, napisao je jednom. „Volim bašte, drveće i nemehanizovane farme; pušim lulu i volim dobru jednostavnu hranu (koja nije držana u frižideru), a prezirem francusku kuhinju; volim, pa se čak i usuđujem i da ih nosim u ovo sivo vreme, živopisne prsluke. Volim pečurke (iz polja); imam vrlo jednostavan smisao za humor (za koji čak i moji blagonakloni kritičari smatraju da je naporan); odlazim na počinak kasno i kasno ustajem (kad je moguće). Ne putujem mnogo.“
Čitajući Tolkinovu biografiju saznaćete mnogo toga o nastanku kultnih likova u Tolkinovom imaginarijumu, kao i o samom njegovom životu, privatnom i profesorskom.
Pročitaj višeHemfri Karpenter je ovu knjigu zasnovao na razgovorima sa prijateljima i porodicom Dž. R. R. Tolkina, kao i kroz potpun pristup njegovim zapisima, dokumentima, pismima, dnevnicima i drugim pisanim dokumentima koja su mu omogućila da pronikne u sve njegove tajne. Zato se ova knjiga smatra naboljom i najpotpunijom biografijom Tolkinovog života, i odlična je za razumevanje magičnog sveta koje je slavni pisac stvarao.
„Duboko osećanje da su seoski predeli Zapadnog Midlenda njegov istinski zavičaj opredeljivalo je prirodu njegovog naučnog rada još od studentskih dana. Isti motivi koji su ga naveli da proučava Beovulfa, Gavejna i Anahoretski tipik stvorili su sada jedan lik koji je otelovljivao sve ono što je on voleo u vezi sa Zapadnim Midlendom: gospodina ’Bilba Baginsa’, hobita.
Sam Tolkin bio je svestan sličnosti između tvorca i tvorevine. „Ja sam u stvari hobit po svemu osim po veličini“, napisao je jednom. „Volim bašte, drveće i nemehanizovane farme; pušim lulu i volim dobru jednostavnu hranu (koja nije držana u frižideru), a prezirem francusku kuhinju; volim, pa se čak i usuđujem i da ih nosim u ovo sivo vreme, živopisne prsluke. Volim pečurke (iz polja); imam vrlo jednostavan smisao za humor (za koji čak i moji blagonakloni kritičari smatraju da je naporan); odlazim na počinak kasno i kasno ustajem (kad je moguće). Ne putujem mnogo.“
Čitajući Tolkinovu biografiju saznaćete mnogo toga o nastanku kultnih likova u Tolkinovom imaginarijumu, kao i o samom njegovom životu, privatnom i profesorskom.