Hrom spada u grupu esencijalnih minerala u tragovima koji pomaže metabolizam glukoze, reguliÅ¡e nivo insulina i održava zdrave nivoe holesterola i drugih masti u krvi. Hrom se u organizmu javlja i u neorganskom obliku, u ćelijskom jedru, i u obliku aktivnog organskog jedinjenja, trovalentnog molekula, koje se naziva faktor tolerancije glukoze (GTF - Glucose Tolerance Factor) ili hromodulin. Regulisanjem dejstva insulina, hrom održava nivo Å¡ećera u krvi, a time, najverovatnije utiÄe i na kontrolu apetita. Bez prisustva GTF hroma insulin je potpuno neefikasan, pa njegov nedostatak u ishrani Äesto može da bude uzrok pojave dijabetesa i ateroskleroze kod starijih osoba. Ishrana koja se bazira iskljuÄivo na rafinisanim namirnicama, kao Å¡to su na primer belo braÅ¡no i Å¡eÄer, obezbeÄ‘uje nedovoljne koliÄine GTF hroma. Namirnice koje predstavljaju bogat izvor hroma su: pekarski kvasac, integralne žitarice, brokoli, Å¡ljive, peÄurke, pivo i dr.
Suplementi hroma su postali popularni ranih 80-tih godina proÅ¡log veka, kada je utvrÄ‘ena navodna povezanost delovanja hroma sa anaboliÄkim efektima, tj. povećanjem miÅ¡ićne mase i redukovanjem telesnih masti. Ono Å¡to je sigurno je da nedostatak GTF hroma rezultira smanjenim delovanjem insulina, i da se to lako može korigovati suplementima. Istraživanja ukazuju i na to da se ekskrecija hroma iz organizma povećava kod ljudi koji se redovno bave nekim vidom sporta ili su na bilo koji naÄin fiziÄki aktivniji, pa oni mogu imati povećane dnevne potrebe za ovim mineralom. Kod dijabetiÄara i gojaznih osoba, hrom može da smanji nivo triglicerida za nekih 20%, poveća glukoznu toleranciju i normalizuje nivo insulina. Jedna od mnogobrojnih studija vrÅ¡enih na gojaznim ljudima utvrdila je da 400 mcg hroma dnevno tokom 3 meseca kod grupe gojaznih žena povećava sagorevanje masti za Äak 50% u odnosu na placebo grupu.
Hrom je, kao i gvožđe, na loÅ¡em glasu zbog slabe apsorpcije od strane organizma. Zato se u suplementima javlja u kombinaciji sa nekim drugim jedinjenjem koje je lakÅ¡e za apsorbovanje, kao Å¡to su vitamini ili u obliku helata aminokiselina, gde je mineral hemijski vezan za aminokiselinu. Ovo je proces koji prirodno organizam vrÅ¡i sam kada apsorbuje minerale iz hrane. On ih na sliÄan naÄin prvo helira, a potom apsorbuje, tj. omogućava im transport kroz intestinalni zid u procesu digestije. Aminokiseline su idealni helatori ili ligandi (hemijske veze), jer su pogodne za formiranje helatnih struktura. Problem minerala je njihova veliÄina i naelektrisanje, zbog koje sami ne mogu da proÄ‘u kroz intestinalni zid. S druge strane, organizam veoma lako apsorbuje individualne aminokiseline i dipeptide (dve aminokiseline vezane peptidnim vezama). Aminokiselinski helati minerala liÄe na ta jedinjenja, pa mu omogućavaju prenos tokom apsorpcije. U heliranom obliku, minerali su znatno manji, pa se mogu neometano apsorbovati. A aminokiselina, kad se oslobodi atoma minerala po njegovoj zavrÅ¡enoj apsorpciji, može da se upotrebi za izgradnju proteina ili produkciju energije. Na kraju, ono Å¡to je najvažnije, minerali u ovom obliku ne poseduju nikakvo naelektrisanje, a to znaÄi da nemaju nikakvu interakciju sa drugim jedinjenjima. Njihova neutralnost omogućava i drugim nutrijentima (vitaminima, pa Äak i nekim lekovima) da se neometano apsorbuju.
Najrasprostranjeniji oblici hroma u suplementima su hrom polinikotinat, hrom pikolinat i hrom hlorid. Svakodnevno unošenje hroma u propisanim dnevnim dozama, može da obezbedi sledeće efekte:
- snižavanje nivoa šećera, triglicerida, holesterola i masti uopšte
- povećavanje efikasnosti insulina
- smanjenje rizika od nastajanja šećerne bolesti (diabates melitus)
- dodatak postojećoj terapiji dijabatesa uz klasiÄne lekove i insulin, prepisane od lekara
- kontrola gladi i smanjenje aperita kod gojaznosti
- smanjenje rizika od pojave katarakte
- spreÄavanje visokog krvnog pritiska i održavanje zdravlja kardiovaskularnog sistema
- povećanje Äiste miÅ¡ićne mase (bez masnih depoa) i definicije
- povećanje energije i izdržljivosti
Hrom je nazamenljiv sastojak svih vrsta sagorevaÄa masti i u programu je svake moderne dijete. Osim Å¡to pomaže insulinu da metaboliÅ¡e masti i glukozu, hrom podstiÄe i pretvaranje proteina u miÅ¡ićnu masu, a Å¡ećer u energiju. On obezbeÄ‘uje veće koliÄine Å¡ećera za energetsku produkciju, Äime viÅ¡estruko podiže nivo energije i izdržljivosti, a istovremeno istiÄe bezmasnu miÅ¡ićnu masu, Äime se postiže efekat tzv. miÅ¡ićne definisanosti. Zato je omiljen dodatak ishrani svih sportista.
Dnevna potreba za hromom kod odrasle osobe iznosi od 100 do 400 mcg. Hrom nije toksiÄan ukoliko se ne uzima u dozama većim od preporuÄenih ili viÅ¡e od 800 mcg dnevno. Osobe sa niskim nivoom Å¡ećera u krvi ne bi trebalo da uzimaju suplemente koji sadrže hrom.
PreporuÄena doza i naÄin upotrebe
1 tableta dnevno posle jela.
Trenutno nedostupno