Životinjska farma

Umorne od toga što ih ljudi stalno iskorišćavaju, životinje na farmi odlučuju da se pobune. Nakon što proteraju nesposobnog i večito pijanog vlasnika farme, pokušavaju da stvore novi poredak zasnovan na utopijskom konceptu jednakosti. Međutim, ubrzo se među njima pojavljuje nova klasa birokrata: svinje se lukavošću, pohlepom i egoizmom nameću drugim životinjama, poslušnijim i prostijeg uma. Uzvišeni ideali jednakosti i bratstva proklamovani u vreme pobedničke revolucije tako postepeno bivaju iznevereni. Pod diktaturom Napoleona, krupne svinje koja uspeva da centralizuje sve poluge moći u sebi i prisvoji profit farme, sve životinje na kraju doživljavaju isto zlostavljanje i nepravde kao i ranije. Napisana kao bezazlena dečja priča, ova je knjiga zapravo mračna satira i moćna optužba na račun totalitarizma. „To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, napisao je Orvel za prvo izdanje „Životinjske farme" 1945. godine. Ovo remek-delo političke literature umalo je ostalo neobjavljeno: budući da je predstavljalo žestok napad na Staljina, tadašnjeg britanskog saveznika, odbili su ga skoro svi izdavači. Jednostavna, tragična basna od tada je postala svetski poznat klasik.