Sve što vetar nosi

Potresna, nezaboravna pripovest, nadahnuta istinitom pričom. Priča je nadahnuta stvarnim mestom, u severoistočnom Japanu, u prefekturi Ivata. Jednoga dana, neki čovek postavio je telefonsku govornicu u vrtu kuće u podnožju Kudžira-jame, Planine Kita, odmah pored grada Ocučija, jedne od naseobina najgore pogođenih cunamijem 11. marta 2011. godine. U njoj je stari crni telefon. Isključeni aparat prenosi glasove u vetar. Na vetrovitom brdu u Japanu, u vrtu s pogledom na more, stoji telefonska govornica koja ne radi. Ljudi su godinama putovali da bi je posetili, podigli slušalicu i govorili u vetar: da bi prosledili poruke voljenim osobama koje više nisu među nama. Kada je izgubila majku i kćerku u cunamiju, Jui se pitala kako će nastaviti da živi. Jednog dana čula je za telefonsku govornicu i odlučila da krene na hodočašće do nje, kako bi porazgovarala s onima koje je najviše volela. Međutim, kada sve izgubite, najteže je pronaći prave reči. Onda je Jui upoznala Takešija, ucveljenog supruga čija je kćerka jedinica prestala da govori posle njihovog gubitka. Ono što se potom dogodilo ogrejaće vam srce, iako će vam se činiti da vam se slama.