Zaštitni faktor - njegova važnost i odabir pravog?

Zaštitni faktor ili, još jedan dobro poznati naziv, SPF uvek ima naznačenu brojku od 6 do 50 koja ukazuje na to koliku zaštitu od UVB zraka taj proizvod pruža. Broj koji se nalazi pored SPF oznake pokazuje koja doza sunčevog zračenja može dovesti do neželjenog crvenila kože koja je zaštićena tim preparatom u odnosu na količinu zračenja koja prouzrokuje crvenilo kože bez ikakve zaštite.

Zaštitni faktor je neophodno nanositi na lice tokom cele godine, a pogotovo tokom letnjih dana, jer tada, pored UVA imamo i UVB zrake, koji dovode do ubrzanog starenja kože. Što je veći faktor, snažnija je zaštita od sunca. Doduše, ovo pravilo važi samo ukoliko pravilno nanosite kremu, losion ili sprej, što podrazumeva sledeće:

Potrebno je naneti dovoljnu količinu na čitavo telo 20ak minuta pre izlaganja suncu. Nemojte zanemariti uši, vrat, dlanove, tabane i drzga manje dostupna područja na telu. Na svaka dva sata se namažite ponovo, takođe posle intenzivnog znojenja, kupanja ili brisanja peškirom.

Većina ljudi nanese samo 20-25% preporučene količine zaštitnog faktora, ne znajući da polovina preporučene količine pruža znatno manju zaštitu. Nanošenje polovine SPF30 kreme, ima rezultat skoro kao korišćenje SPF5 kreme. Takođe, važno je razumeti da SPF30 ne pruža veću zaštitu od SPF15. Podela je sledeća:

SPF 15 blokira 93% UVB zraka

SPF 30 blokira 97% UVB zraka

SPF 50 blokira 98% UVB zraka

Međutim, nijedan zaštitni faktor ne može da vam pruži 100% zaštitu od UV zračenja.

Od 6 postojećih tipova kože, vrlo je lako odrediti koji je vaš na osnovu boje kože, očiju i kose.

Na samom početku postojala je skala od samo tri fototipa kože i bila je primenljiva samo na svetliji ten. Sadašnja Fitzpatrickova skala broji šest tipova. Od tipa I koji predstavlja ekstremno svetlu kožu do tipa VI tj. veoma tamne kože.

Tip I - koža bele slonovače, nikada ne tamni na suncu, lako izgori

Tip II - bela, minimalno tamni na suncu, lako izgori

Tip III - bela, umereno tamni, umereno gori

Tip IV - bež ili maslinasta koža, lako tamni, minimalno gori

Tip V - umereno braon, izrazito tamni, retko izgori

Tip VI - tamno braon, izrazito tamni, skoro nikada ne izgori

Tipovi kože u koje spadaju narodi sa našeg prostora su najčešće drugi i treći. Od strane Evropske komisije uvedena je direktiva o jedinstvenom sistemu raspoznavanja faktora zaštite od sunca, gde se navodi da sve što sadrži SPF manje od 10, ima nizak stepen zaštite. SPF između 15 i 25 ima umeren stepen zaštite, dok je između 30 i 50 SPF visok stepen, a svi preparati koji sadrže preko 50 SPF, imaju izeztno visok stepen zaštite. SPF predstavlja faktor kojim množimo maksimalno vreme provedeno na suncu sa UV indeksom. Kako bismo lakše pojasnili, viši faktor zaštite produžava vreme provedeno na suncu i zaštite od istog. 

Ne treba zaboraviti da se UV indeks povećava za 50% ukoliko ste pored vode i povećava se za 16% sa svakih 1000m nadmorske visine.

Preporuka dermatologa je da tokom godine na lice nanosite SPF 30, a tokom leta 50. Deluje preterano, ali ukoliko prilikom izlaganja suncu ne koristite redovno SPF, možete dobiti fleke, hiperpigmentaciju, čak su vam i šanse a oštetite kožu do 70%, a najgora stvar je melanoma.

Neophodno je ponovo napomenuti da se za lice, SPF koristi tokom cele godine, a tokom leta za svaki deo tela koji je izložen suncu. Čak i dok ste kolima, u gradu tokom šetnje ili u dvorištu, zaštitni faktor vam je neophodan.

Stručnjaci savetuju da je SPF potrebno nanositi ujutru, nakon jutarnje nege, a pre nanošenja pudera i šminke oko 2 ml kreme. Ukoliko nanosite nedovoljne količine, učinkovitost proizvoda opada čak 5 puta. Kada se radi o svakodnevnim obavezama poput odlaska i dolaska sa posla, naravno da nema potrebe nanositi ga na svaka dva sata, ali kada ste ceo dan na plaži, u dvorištu ili pored bazena, potrebno je obnavljati SPF na svaka dva sata ili prilikom izlaska iz vode.

Kao što je redovno nanošenje bitno pravilo, tako je i skidanje SPF-a podjednako važno tokom večernje rutine nege kože. Razlog tome je taj što su oni formulisani da se "zalepe" za kožu kako bi pružili efikasnu zaštitu. Tuširanje se podrazumeva, ali ne zaboravite i da se posvetite čišćenju lica, uljanim čistačem, umivalicom, blagim pilingom ili losionom sve dok vam tufer ne bude potpuno čist. Zatim nastavite sa vašom večernjom negom gde možete da koristite tonik, serum ili kremu. Ujutru, nakon čišćenja lica, možete naneti neki hidrator, serum i na kraju (ukoliko se šminkate, posle nanošenja šminke) zaštitini faktor.

Korišćenjem zaštitnog faktora dobijate lepu boju koja se posle samo održava pravilnom negom kože. Naša koža sadrži značajnu količinu vode, pa je samim tim bitno i da joj mi pružimo dovoljno hidratacije, spolja i iznutra. Poželjno je svako vreče pred spavanje naneti hidratantni losion koji nadoknađuje izgubljenu vlažnost. Takođe, ne zaboravite i da redovno pijete dovoljnu količinu vode, pogotovo tokom toplih dana kada su znojenje i gubitak vode pojačani.

Imajte u vidu i da sunčanje, bez obzira na obazrivost, oštećuje kožu, pa je važno konzumiranje beta karotena, jer samim tim produžavate preplanulu boju i smanjujete rizik alergije na sunce.

Za sam kraj, iako na samom proizvodu najčešće piše da je rok upotrebe SPF-a od 12 do 24 meseci, jednom kada se preparat otvori, idealno bi bilo potrošiti ga za 6 meseci, a maksimalno za godinu dana.